| napred |
Kur'an spominje prvi stepen uzdizanja u ovim rečima: Reci: Ja vam savetujem samo jedno: da se udignete radi Allaha. (Sura Sebe, 34:46)
Gnostici kažu da ovaj ajet opisuje prvi stepen duhovnog putovanja. Menazil el-Sa'irin* takođe kaže isto. Ali šta ajet pominje moglo bi biti samo preludij, ne stepen. U svakom slučaju, važno je to da Allah kroz svog voljenog Poslanika nudi savet i traži da se ljudi izdignu. Ovo je početna tačka. Oni koji spavaju rečeno im je da se probude i da se uzdižu ka Allahu samo. Ovo je jedini deo saveta koji do sada nismo poslušali. Mi još nismo počeli čak ni da hodamo prema Allahu. Mi hodamo, ali radi naše koristi. Oni koji su dobri i pobožni, su takože dobri radi svoje koristi samo. Da, postoje neki drugovi Allaha čiji putevi su različni. Savet koji nam je dat u ovom ajetu je za nas koji spavamo. Drugovi Allaha su otišli ka uzvišenijem svetu. Mi ćemo takođe biti prevezeni tamo. Niko ne može tvrditi da će on zauvek ostati tamo. Mi smo odgurnuti od anđela kontrolirajući naše organe. Mi ćemo ići tamo, ali dali ćemo ići sa svim naćim velovima i tamom?
I pored toga što je izvor svih stvari, ljubav svetovnoga je glavni uzrok svih grešaka, kao što dobro-poznata maksima kaže: 'Ljubav prema svetu ponekad čini čoveka tako neodgovornim da ako on oseća da je Allah povukao nešto od njega, on, uprkos tome što je vernik, postaje uvređen'.
Rečeno je da kada je čovek blizu smrti vragovi koji ne žele da on umre kao vernik donose pred njim određene stvari za kojima je on mnogo bio privržen. Na primer ako je on bio student i voleo knjige, vragovi će mu doneti pred njim njegove omiljene knjige i pretiće mu da će ih zapaliti ukoliko ne skrene sa njegove vere. Na isti način vragovi prete osobi koja voli svoje dete ili čvrsto je zaokupljen nečim drugim.
Nije pravilno misliti da svetovna osoba je ona koja poseduje bogatstvo. Neko može posedovati veliko bogatsvo, ali ipak može i da ne bude svetovan. Sa druge strane, student koji poseduje jednu knjigu može biti svetovan ako je on odan njome. Zaradi ove odanosti čovek može postati odbojan Allahu kada on nađe sebe u vremenu smrti prinuđenog da se odrekne svojih omiljenuh stvari i tako da može umreti kao neprijatelj Allaha. Radi toga mi moramo smanjiti našu odanost ovosvetskim stvarima. Očigledno mi moramo se odreći ovog sveta jednog dana ili drugog. Tako da nema neke razlike u tome jesmo li odani svetovnome ili nismo.
Predpostavimo da ste posedovali knjigu. Bilo da ste privrženi bili njome ili niste, ona će uvek ostati sa vama. Vi ste je mogli koristiti i mogli ste imati koristi od nje. Slično ako je jedna kuća bila vaša, vi biste je mogli koristiti u svakakvom slučaju. Zato smanjite privrženost najviše što možete i ako je moguće odreknite se je sasvim, zato što je ova odanost ta koja uzrokuje sve probleme. Zaradi samo-ljublja čovek postaje privržen svetom. Ljubav samoga sebe, moć i položaj uništavaju čoveka. Ljubav za stolicom i ljubav za propovedaonicom obe pokazuju privrženost svetu. Sve ovo su velovi, 'neki od njih iznad drugih'. Umesto što govorimo da svetovni ljudi su oni koji poseduju ovakve i takve stvari, mi ćemo videti koliko smo mi daleko odani stvarima koje mi posedujemo. To je samo radi ove privrženost što mi kritikujemo ostale.
Čovek koji nije egoista, ne kritikuje druge. Ako neko od nas pronađe neku grešku kod drugih, to je zato što oni sebe smatraju kulturnim i savršenim i ostale nesavršenim i defektnim. Postoji kuplet* koji ja ne bih recitovao jer je podložan nekim primedbama. U svakom slučaju, ono kaže: 'Ja sam baš onakav kakvim me ti opisuješ, ali da li si ti onakav kakvim se pretvaraš da jesi!'
Mi u ovom seminaru pokazujemo kako smo došli u ime Allaha. Mi sebe nazivamo 'Allahovim trupama'. Jesmo li zaista takvi? U najmanju ruku mi se ne bismo trebali pretvarati da budemo ono što nismo.
Da li je licemrje nešto drugo? Licemerje nije ni samo to da čovek se pretvara kao Ebu Sufjan da bude religiozan dok on nije takav. Takođe je licemerje da čovek tvrdi da je ono što nije. U svakom slušaju, licemerje ima stepenove, neke od kojih su ozbiljnije od drugih. Druga važna stvar je ta što kada čovek ode sa ovog sveta ne bi se trebalo govoriti o njemu da je on zvao ljude samo na onaj svet i da je bio indeferentan prema ovom prisutnom. Poslanici su pozivali na drugi svet, ali u ovom svetu su takođe običavali da uspostavljaju pravdu i fer plej.
Sveti Poslanik je bio veoma blizak Allahu, ali on je običavao govoriti kako je on tražio oprost od Allaha sedamdeset puta na dan kada je osetio da mu je srce uznemireno. Naravno za čoveka koji želi da je uvek sa svojim voljenim, uznemirenje je sresti drugog čoveka i pričati sa njim. Predpostavimo da je čovek došao da vas pita oko pravilnika zakona. On je jako dobar čovek i vi znate da je vaša dužnost i kao zaslužan čin da odgovorite njegovom pitanju, ali vi se još osećate uznemirenim zato što u tom vremenu vi ste želeli da budete sa vašim voljenim.
'Radi uznemiravanja mog srca tražim oprost od Allaha sedamdeset puta svaki dan.' Prenešeno nam je da je Sveti Poslanik takvo nešto rekao. Ali za nas ne bi bilo podesno da se uplićemo u takvo nešto. U najmanju ruku mi bismo trebali biti onakvim kakvim što se pokazujemo. Ako imamo beleg od našeg prostiranja na tlo, mi ne bismo trebali biti razmetljivi u našim molitvama. Ako mi izjavljujemo da smo bogobojazni, nebismo trebali obmanjivati ikoga, mi ne bismo trebali da lihvarimo. Oni koji kažu da duhovne nauke čine čoveka bezposličarem, greše. Čovek koji je predavao ove nauke ljudima i koji je posle Svetog Poslanika znao duhovne istine više neko iko drugi, saglasno istoriji, zagrtao je lopatu i odlazio je da radi svaki dan isto kao što je založio svoju vernost Svetom Poslaniku. Nema kontradikcije između duhovnih nauka i fizičkog rada.
Oni, koji sa namerom da zadrže ljude zauzetim ovosvetskim stvarima, sprečavaju njih od klanjanja i činjenja zikra itd. nisu svesni ovih realnih činjenica. Oni ne znaju da je namaz taj koji gradi ljudski karakter i podučava čoveka kako da živi na ovom svetu poštovano. Poslanici su klanjali činili zikr itd. i bili su oni ti koji su uspostavili pravdu u svetu i digli se protiv tlačitelja. Imam Husein (a.s) je takođe učinio istu stvar. Samo pogledaj njegovu Molitvu Dana Arafata i razmisli oko njega.
Sva njihova dostignuća su bili u skladu sa njihovim molitvama. Molitve su te koje čine čoveka pažljivim prema Allahu. Ako čovek izgovara njih pravilno, tada kao rezultat božanske usluge dovedenu od njih, njegova samo-privrženost je smanjena, ali njegova efikasnost u nijednom slučaju nije uticala suprotno. Ne samo to nego on postaje još više aktivniji i uvek spreman da ustupi uslugu njegovim bliskim ljudima.
Neke neznalice kritikuju knjige koje sadrže molitve. Oni ne znaju kakvog čoveka ove knjige grade. Neke od ovih molitvi kao Munadžat Šabanije, Dua' Kumejl, Dua' Jeumul' Arafah, Dua' Semaat itd. su nam spušteni od naših Imama. Kakve ljude grade ove molitve. Oni koji su recitovali Munadžat Ša'banije, rukovali su i mačem takođe.
Saglasno predanjima svi Imami su recitovali Munadžat Ša'banije. Nisam pročitao nigde o nekoj drugoj molitvi ili ibadetu koji je bio izvođen od svih Imama. Oni koji su recitovali ovu molitvu, su se takođe borili protiv nevernika. Ove molitve izvode ljude iz mraka i onaj koji je izašao iz mraka postaje pravi čovek. Tada on radi sve u ime Allaha. Ako rukuje mačevima onda to čini radi Allaha; ako se bori, on to čini radi Allaha i ako se uzdigne, on to čini radi Allaha. Absolutno je pogrešno reći da molitve (ibadet) čine čoveka bezposličarem i nekorisnim. Oni koji govore takve stvari, za njih je svet sve. Oni veruju da sve što je iznad ovog sveta je fantazija. Ali jednoga će dana otkriti da stvari koje su im se činile fantazijom su bile realne i one stvari za koje su govorili da su realne, su fantastične. Činjenica je da molitve, ceremonije i knjige kao Nehdžul Belaga i Mafatihul Džinan pomažu čoveka u građenju svoje ličnosti.
Kada neko postaje realan čovek, on automatski počinje da se ophodi saglasno istinskim Islamskim principima. On obrađuje zemlju, ali njegovo obrađivanje je radi Allaha. On se bori, ali samo protiv nevernika i zločinaca. Takvi ljudi su monoteisti i pobožni molitelji. Oni koji su pratili Svetog Poslanika i Vođu Pravovernih su bili odani obožavatelji.
Sam Imam Alija običavao je nuditi molitve dok je rat trajao. Ratovanje i moljenje su išle jedno sa drugim. Jednom dok je borba trajala neko mu je postavio pitanje. On je odmah ustao i održao propoved. Neko reče: 'Propoved čak i u ovakvoj prilici?' On odgovori: 'To je zbog čega se mi borimo.' Saglasno izjavi on je dodao: 'Mi se ne borimo protiv Mu'avije da bi smo osvojili Siriju. Sirija nema nikakvu važnost za nas.'
Sveti Poslanik i Imam Ali nisu bili željni osvajanja Sirije ili Iraka. Oni su želeli osloboditi ljude od tlačitelja i da ih reformiraju moralno. Oni su bili ti koji su bili vatreni obožavatelji. Dua' Kumejl je bio predavan od Imam Alije Kumejlu, koji je sam bio ratnik.
Da bi sprečili ljude od recitiranja molitvenih knjiga jednog dana su neki rđavi ljudi, sljedbenici Kasravija itd. sakupili gnoze i molitvene knjige i zapalili ih. Ovi ljudi nisu razumeli šta molitve znače i kakav efekat one proizvode u srcu. Oni nisu znali da sve dobre stvari u svetu su postale zaslugom pobožnih molitelja koji su molili i prisećali se Allaha. Mada neki ljudi ponavljaju njihove molitve prosto brbljajući, ipak proizvodeći neki efekat, jer za ljude koji se mole je bolje od onih koji to ne čine.
Čovek koji pruža molitve, ma koliko niskog kvaliteta molitva bila, je bolji od onog čoveka koji ne pruža molitve. Prethodni je mnogo kulturniji. On ne izvršava krađu. Pogledaj na listu okrivljenih i kriminalaca. Koliko od njih su studenti verskih nauka? Koliko mulla pie vino, izvršava krađu ili izvršava druga krivična dela? Istina je da krijumčare uključuju i neke mulle i osobe sufijskog izgleda, ali ovi ljudi niti pružaju molitve niti izvode neki drugi zaslužni akt. Oni su preuzeli ovo prerušenje samo da bi postigli njihove nemoralne ciljeve. Među onima koji izvode molitve i pridržavju Islamskim nalozima, ima samo nekoliko koji su bili okrivljeni za neki ozbiljniji prekršaj.
Svetski poredak počiva na ljudima koji se mole. Molitva se ne bi trebala činiti tek tako (away with). Bilo bi pogrešno odvraćati pažnju mladih ljudi od molitvi izgovorom da umesto molitvi, recitiranje Kur'ana bi trebalo biti popularizovano. Šta prokrčava put Kur'anu od toga se ne treba odustati. Diabolična insinuacija je da Kur'an bi se trebao recitovati i tradicija i molitve Allahu bi se trebale zapostaviti.
Oni koji kažu da ne vole molitve, nikada ne bi bili u stanju da popularizuju Kur'an. Njihove obmanjujuće ideje su čisto đavolske insinuacije. Mladi ljudi bi morali imati u obziru da ko je pružio više usluga društvu, oni koji su pokazivali oduševleni interes prema tradiciji, molitvama i liturgijama ili oni koji su govorili da je za njih Kur'an dovoljan. Sve ove dobrotvorne institucije i religiozne zadužbine su pokrenuli oni koji su pružali molitve i recitirali Kur'an, ne drugi.
Sve verske škole i bolnice su izgrađene od onih članova bogatog plemstva predhodne ere koji su pružali molitve. Ovaj sistem bi se trebao nastaviti. Ljudi bi se trebali ohrabrivati da zadrže svoju pažnju na dobrim stvarima. Osim pomaganja u postizanju duhovnog iskustva, ove molitve i suplikacije pomažu takođe i u administraciji države. Oni koji posećuju džamije i mole se, ne prekršavaju zakon niti narušavaju javni red. Ovo u samome sebi je velika usluga društvu. Društvo se sastoji od individua. Ako i pedeset posto individua u društvu koji su zauzeti sa molitvama i suplikacijama, ne počini neko krivično delo, bila bi srećna situacija! Zanatlija koji radi svoj posao pošteno i zarađuje za svoj život, ne čini greh. Slično oni koji izvršavaju ubistva i pljačke, nisu zainteresovani sa duhovnim stvarima.
Molitve i suplikacije igraju važnu ulogu u treniranju društva. Ove suplikacije su nam predane od Allaha i Njegovog Poslanika. Sveti Kur'an kaže: Reci: Moj Gospodar se ne bi brinuo ovama ako vi ne bi ste zvali Njega. (Sura el-Furkan, 25:77)(prevod prevodioca)
Ako čitate Kur'an naćićete da Allah Sam tera ljude da se mole Njemu i kaže da 'On se ne bi brinuo o vama ukoliko se vi ne bi pozvali na Njega'. Izgleda da oni koji koji se suprostavlju molitvama, ne veruju čak ni u Kur'an. Ako neko kaže da ne želi suplikacije, to znači da nije zainteresovan ni u Kur'an, niti veruje u njega. On ne zna da Allah kaže: Pozovite Me, Ja ću vam se odazvati. (Sura Ghafir, 40:60)
Neka nas Allah uključi među one koji su oduševljeno zainteresirani u suplikacije, molitve i Kur'an.
Jasno je od onog što smo do sada govorili oko 'bismillah' da 'ba' u njemu nije radi kauzaliteta, kao što neko gramatičari kažu. Činjenica je da u stavrima što se tiču Allaha nema kauzaliteta i efkta. Najbolji način izražavanja relacije između Stvoritelja i stvorenog je onaj koji pronađen u Kur'anu. Na nekim mestima ova relacija se opisuje kao glorifikacija (Uzvišena slava): 'Tvoj Gospodar je objavio Njegovu uzvišenu slavu (gloriju)' i na nekim drugim kao 'manifestacija'. O Allahu je rečeno da 'On je Prvi i Poslednji, Eksplicit i Implicit'. Ova relacija je različna od one kauzativne i efekta, koji podrazumeva određenu tendenciju koja nije odgovarajuća Allahu, radi toga nije odgovarajuće izražavanje relaciji između Allaha i egzistirajućih stvari.
Iz ovog razloga mi moramo ili da proširimo značenje kauzaliteta da uključimo glorifikaciju i manifestaciju ili da kažemo da 'ba' u bismillah nije radi kauzaliteta i da 'sa imenom Allaha' znači sa Njegovom manifestacijom ili sa Njegovom uzvišenom slavom (glorifikacijom). Stoga Bismillah al-Hamdu lillah' ne znači da je Allahovo ime uzrok i da njegova slava je efekat. U svakom slučaju, koliko se ja sećam, reči sebebijjat ili 'illijat (uzrok, efekat, kauzacija) nisu spomenuti nigde u Kur'anu i sunnetu (trdiciji). Ove reči su samo filozofski termini korišteni od filozofa. U smislu Kur'ana i sunnetaupotrebljavane su reči kao Khalk (kreacija), Zuhur (manifestacija) Tedžel'li (glorifikacija) itd.
Postoji i drugi aspekat bismillah. Imamo izveštaj oko tačke ispod 'ba'. Pitam se da li je ova izjava spomenuta u nekoj autentičnoj knjizi. Očigledno da nije. U svako slučaju, izjavljeno je da je Imam Alija rekao: 'Ja sam tačka ispod 'ba' u bismillah. Ako je ova izjava spomenuta bilo gde, mogla bi se inetrpretovati na sledeći način: 'Ba' označava absolutnu manifestaciju. Tačka označava prvu specifikaciju ili determinaciju, koja je položena na vilajat. Ako je ova izjava bila tačna, Vođa Pravovernih je možda mislio da kao što je tačka determinirala 'ba', slično stepen univerzalnog vilajata je prva determinacija Absolutne Manifetsacije. Ime je sinonim sa absolutnom glorijom. Primarno je determinirano Vilajatom Svetog Poslanika, Imama Alije itd. Ova činjenica je tačna čak i ako nije spomenuta u nekoj autentičnij knjizi. Prva i primarna determinacija absolutne slave je najuzvišeniji stepen egzistencije i ovaj najuzvišeni stepen egzistencije je isti kao i stepen absolutnog vilajata. Činjenica je da božnsko ime je ponekad simbol svog stepena. Komprehensivno ime ovog stepena je sam Allah. Ponekad božansko ime je simbol manifestacije nekog božanskog atributa kao milosrđe, milost itd. Sva ova imena su reflekcije Uzvišenog Imena. Neka od ova imena su imena stepena u sebi, neka su reflekcije uzvišena slave dela. Imena prve kategorije su nazvane stepeni jednoće i imena treće kategorije stepeni volje. Svi ovi termini su upotrebljavani od mistika. Zadnja tri ajeta Sure el-Hašr (59:22-24) možda nagoveštava ovu diviziju božanskih imena:
(i) On je Allah- nema drugog boga osim Njega-, On je poznavalac nevidljivog i vidljivog svijeta, On je Milostiv, Samilosni!
(ii) On je Allah- Nema drugog boga osim Njega, Vladar, Sveti, Onaj koji nad svim bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi, Hvaljen neka je Allah, On je vrlo visoko iznad onih koji smatraju Njemu ravnim!
(iii) On je Allah, Tvorac, Onaj koji iz ničega stvara, onaj koji svemu daje oblik, On ima najljepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji, On je Silni i Mudri.* *(Besim Korkut)
Možda ova tri ajeta nagoveštavaju tri stepenova gore pomenutih božanskih imena. Prvi spominje imena odgovarajućeg stepena u sebi. Drugi ajet sadrži imena pogodna reflekciji slave imena. Treći ajet poseduje imena prikladna reflekciji slave radnji. Radi toga postoje tri stepena božanske uzvišene slave (glorifikacije): stepen koji objavljuje suštinsku-slavu radi sebe, stepen objavljene slave u stepenu božanskih imena i stepen objavljene slave u stepenu manifestacije. On je Prvi i Poslednji je možda negacija egzistencije nekog drugog bića. On je Prvi i Poslednji, Eksplicit i Implicit. Ovo pokazuje da je On manifestacija, ne da manifestacija je od Njega, zato što 'On je Prvi i Poslednji, Eksplicit i Implicit.'
(1)
| napred |